Naša priča

Ana je devojka iz Sokobanje. U Beograd je došla da studira davne 1997. godine. Odsela je u  jednom od studentskih domova.

Budući da je vredna i ambiciozna, maksimalno se posvetila svojim studijama. Povremeno je izlazila sa cimerkama u pozorište i bioskop. Potajno je želela da pronađe srodnu dušu. Muškarca koji će biti dovoljno jak da je prati i nežan da joj uzvrati najiskrenijim osećanjima. Dugo nije bila u vezi. Nedostajalo joj je da pripada nekom i da mu se da u celosti.

Kako je počeo prvi semestar predavanja, tako su i krenula okupljanja studenata po raznim klubovima. Ana je pošla na jednu od tih brucoških premijera. Nije bila nešto posebno zainteresovana za izlazak to veče, ali cimerke su je nagovorile da krene sa njima. Smatrale su da joj je zabava preko potrebna.

Atmosfera u klubu je bila neočekovano prijatna. Studenti različitih godina i smerova cirkulisali su u gomili kao jedna velika uigrana ekipa. Graja je dopirala iz svih uglova. Smeh, muzika, igranje u ritmu dodatno su opustili Anu. Ubrzo je uplovila u dijaloge sa drugim studentima. Srdačno se smejala svim šalama, čak je i sama pričala iste. Kako je veče odmicalo ona se sve više opustila.

Sa cimerkama se priključila jednom stolu gde su u društvu bila dva izrazito vesela momka. Anin pogled se sreo sa jednim od njih. Bio je to Janko. Njegov širok osmeh i vedar prodoran pogled su je trgli. Osetila je blagu tremu i uzbuđenje. Počelo je međusobno upoznavanje za stolom. Ana i Janko su se poslednji rukovali. Janko je pružio ruku i čvrsto stegao Aninu. Oboje su osetili posebnu energiju prilikom dodira. Kao u nekoj bajci i njima se desila ljubav na prvi pogled. Znali su da je to prava stvar i da su baš taj osećaj čekali. Srodne duše koje su se spojile i sad čine jednu celinu.

Od tog momenta više se nisu razdvajali. Do kraja večeri su se toliko zbližili da su svaki naredni dan provodili zajedno. Prijali su jedno drugom. A zanimljiv deo je to, da je i Janko bio iz Sokobanje. Nisu se pre poznavali, ali eto Beograd i studije su omogućili to.

Tako je krenula njihova ljubavna priča. Razvijala se u pravu i iskenu vezu koja se krunisala brakom i velikom svadbom. Prijatelji i rodbina su očekivali to, jer je bio prirodan tok njihovog zdravog i zrelog odnosa, prožetog nesebičnom ljubavlju.

Cela organizacija svadbe je bila poverena kumi. Ceremonija je počela rano ujutru, a trajala do kasno u noć u njihovom rodnom gradu. Tokom svadbe gosti su uzivali u predivnoj muzici, ambijentu i posluženju. Svadbu su pratili stari srpski običaji, što je davalo dodatni pečat celom događaju. Ana je bila mlada koja je sijala i zračila. Sve je sa lokoćom obavljala – ljubav je vodila. I Janko je ista osećanja delio sa njom. Njihova ljubav je bila bajka u realnom svetu.

Danas, ostvareni kao roditelji u harmoniji porodičnog života rado se sećaju dana kada su započeli svoju ljubavnu priču. Potajno se nadaju da će i njihova deca biti u prilici da ispišu svoje stranice najlepše i prave ljubavne storije.