U meni 300 stepeni, gorim, nisam pri sebi kad na tebe pomislim.
Pa kao ludak po danu nosim tvoju pidžamu, kad me tuga pobedi.
Taman kad laži prećutim i hrabrosti skupim da ti ime precrtam,
radim što najbolje umem, puštam ljubav da umre neki drugi dan.

U minus fazi budem ja, uglavnom kad me ljubav napravi budalom,
ne izlazim preko simsa, sebi jer sam kriva.
Da oprostim to znaš da nikom ne bih, greške opraštamo samo sebi,
zbog tvoje greške sam ostala poluživa.
Jer još te volim, a ti ne znaš to ljubavi...

U meni 300 stepeni, gorim, nisam pri sebi kad na tebe pomislim.
Pa kao ludak po danu nosim tvoju pidžamu, kad me tuga pobedi.
Taman kad laži prećutim i hrabrosti skupim da ti ime precrtam,
radim što najbolje umem, puštam ljubav da umre neki drugi dan.

Da sam tvoja, to sam uvek znala, za tvoje dobro život ja bih dala.
Ludim skroz, gledam kroz zatvorena vrata.
Tešim se da sutra biće bolje, da za nas još uvek imaš volje,
da ljubiš me kao pre svim