Magazin
JEDNA LEPA VERIDBA
11.06.2020
Sa vama želim da podelim prelepu veridbu koja nije zamišljena, nego ostvarena.
Sve je počelo sa crvenom žabom... crvena žaba ima za nas posebno značenje.
Prve godine našeg zajedničkog letovanja, ja sam se probudila u sred noći i sela na krevet. Dalibor me je upitao: Šta radiš? A ja odgovorila: Tražim crvenu žabu? Pitao me je ozbiljno: Zašto crvenu žabu? Odgovorila sam kao da je to najnormalnija stvar na svetu: Svašta, pa kako zašto? Pa da bi bila sa zelenom! Znaš, mi se ne možemo uzeti dok crvena i zelena žaba ne budu zajedno?
Zatim sam se okrenula i nastavila spavati i naravno se ujutru nisam ničega sećala.
Sada, kada spomenemo crvenu žabu, slatko se nasmejemo...
Priča koja sledi vezana je upravo za ove dve žabe.
Dalibor i ja smo u vezi 4 godine i iako nam je bilo vreme za veridbu i venčanje, on o tome nikada nije govorio. Tačnije, kada god ja spomenem tu temu on se zatvarao u sebe, tako da sam ja odustala od nekog planiranja i zamišljanja...
29.10. mi je bio rođendan. Nisam htela da od tog dana pravim veliku stvar, tako da smo izašli na večeru u kineski restoran. Dogovor je bio nema poklona i idemo na večeru. Veče je proteklo u opuštenom i veselom raspoloženju, a ja sam, ipak, za poklon dobila igračkicu zelenu žabu. Pred kraj večere došao nam je konobar i upitao: Zar ste mislili da ćete otići kući bez tradicionalne kineske čorbe? Ja sam odgovorila: Da!, a on je prokomentarisao kako je to tradicija restorana, upoznao nas sa kuvarom i rekao nam da pogledamo šta nam je skuvano dok on donese tanjire. Ja sam otvorila posudu i imala sam šta da vidim - čestitku u obliku crvene zabe i crvenu kutijicu za prsten. Uzela sam čestitku da pročitam ali to je bilo nemoguće. Emocije su me obuzele, počele su da padaju suze, tresla sam se. Pokušala sam da pročitam ali ništa nisam niti videla, niti kontala. On me je pitao tri puta "Pa, je l" hoćeš?", a ja ništa nisam shvatala (plavušica) :). Kada sam se sabrala i napokon pročitala šta piše - Ponekad davno sanjani snovi postanu stvarnost. Ali ja ne želim da ti budeš samo moj san, želim da ti budeš i moj život! Udaj se za mene!? - Naravno da sam pristala... suze su opet krenule, njemu su suze bile u očima, čak ni konobara nismo ostavili ravnodušnim. Rekao nam je: Deco, pa šta mi to radite u ovim godinama??!!! :) Osoblje restorana nam je spremilo i poklonilo desert i nakon toga smo krenuli kući.
Mislila sam da je to to, ali nije bilo gotovo. Na putu do kuće pričali smo o svemu šta se desilo, ispitivala sam ga kako je to odradio, kad je isplanirao i sl. a on mi je odgovorio da samo treba da se setim njegovih reči i sve će samo na svoje doći. Inače, najčešće što mi je govorio bilo je: Za tebe bih skinuo i zvezdu sa neba! I ja sam mislila, super... ali to se tako kaže. Međutim, došli smo kući, a on mi je rekao da zatvorim oči i sačekam ga da dođe po mene. Kada je došao, odveo me je ispred kuće i rekao: Otvori oči. I imala sam šta da vidim. U mraku oko nas sijala je jedna zvezda - samo za mene. On je sam napravio veliku svetleću zvezdu i postavio je na kuću. E taj osećaj ne mogu ni da opišem...
Ako je ovakva bila veridba, onda ko zna kakva će svadba tek da bude. Kada budem znala nešto više, javicu se :) :) :)
Dragana :)
Komentari (0)