Dejanova priča:

Sa Natašom sam u vezi oko tri godine. U vezi smo dobili i devojčicu Saru koja sada ima dve godine. Nataša sa detetom  još uvek živi kod svojih roditelja, pošto sam ja tek nedavno osnovao privatnu firmu i počeo da zarađujem dovoljno za zajednički život. Sada kada sam rešio svoju poslovnu situaciju, svi očekuju da se venčamo, a ja to osećam kao veliki pritisak.Iako sam ranije bio veoma zaljubljen u Natašu, u njenu osećajnost, privrženost, toplinu, sada su te iste osobine počele jako da me nerviraju. U početku mi nije mnogo smetala razlika u našim temperamentima, niti razlika u interesovanjima. Ja volim da izlazim i da se krećem, zimi da skijam, leti da  plivam, jašem i planinarim. Nataša je mirnija, više voli da odlazi u pozorišta i muzeje, a iznad svega da se opusti kod kuće sa mnom i našim zajedničkim prijateljima.  Vremenom je sve ovo počelo jako da mi smeta. Nervira me  kada me pita kuda idem i kada ću se vratiti; kada me odvlači od prijatelja i mojih omiljenih aktivnosti. Počelo je da me nervira  i njeno telo, puno je strija i celulita.

Pre oko mesec dana, na jednom poslovnom puta, upoznao sam Ivanu koja mi je od prvog trenutka izgledala kao oličenje svega što Nataša nije, svega što u životu želim. Ivana je malo starija od mene, mada izgleda fenomenalno, a što je najvažnije,  imamo iste poglede na život. Radi kao agent kompanije za prodaju kozmetičkih preparata, mnogo putuje, voli da se zabavlja i uživa. Sve što radi, radi energično i sa žarom. Kada sam video kako pliva spretno i brzo, isto kao i ja, sav sam uzdrhtao od uzbudjenja! Vezu smo počeli na njenu inicijativu, mada ni meni nije trebalo dugo da se odlučim. Ivana nikada nije rađala decu, telo joj je čvrsto i nenagrđeno strijama i celulitom. Ona i ne želi decu, i ne shvata ljude koji imaju takvih želja. Ceni svoju slobodu više od svega. Što je najlepše, i ja se pored nje osećam potpuno slobodno, kao nikad do sada! S druge strane, grize me savest prema Nataši, a još više prema Sari. Rastrzan sam između potrebe da ispunim svoju obavezu i potrebe da udovoljim svome srcu.  Ponekad se zapitam da li bih ipak mogao da još jednom pokušam sa Natašom? Šta da radim?

Psiholog:

Nakon prve Dejanove samostalne posetePredbračnom savetovalištu, na kojoj je naslutio da želja za prekidom odnosa sa Natašom prvenstveno potiče iz njegovog "teškog  i zahtevnog unutrašnjeg deteta" a ne iz zrelog dela ličnosti, odnosno opravdanih odraslih potreba, usledio je zajednički dolazak sa Natašom. Na prvoj seansi, shvatili su da njihova veza možda neće uspeti, ali da vredi truda i da postoji mogućnost da se ona nastavi i unapredi. Tokom savetodavnog rada shvatili su da oboje imaju nezrele potrebe koje je potrebno menjati. Dejan je shvatio da se njegova dominantna nezrela potreba ogleda u želji da voljena osoba bude njegov psihološki klon. Njoj mora da se dopada sve što se i njemu dopada, mora da ima slična mišljenja i mora hteti ono što hoće i on. Osim toga, voljena osoba ne sme da se menja u fizičkom smislu kako ne bi remetila viziju koja ga je privlačila kada je ušao u vezu. Ona ne sme da izgleda starija, da emituje godine, prolaznost života i njegove ožiljke. Dejan je takođe shvatio da se iza njegove velike potrebe za slobodom zapravo krije problem oko uspostavljanja bliskosti i prihvatanja neželjenih obaveza. Shvatio je da i Ivana ima isti problem i razočaran je prekinuo vezu sa njom kada je saznao da ona paralelno održava vezu sa još nekoliko muškaraca i da ne namerava da sa takvom praksom prekine.

S druge strane, u toku savetodavnog rada u Predbračnom savetovalištu,Nataša je mnogo toga naučila o sopstvenoj nesigurnosti i očajničkoj želji da bude za nekog vezana. Uvidela je da njene potrebe za privrženošću preterano jake i uporne, zato što su previše i prerano bile frustrirane od strane roditelja koji su je u njenim dečjim godinama ostavili kod rođaka i otišli na desetogodišnji rad u inostranstvo.

Dejan i Nataša  imali su i nekoliko istih nezrelih potreba koje su ispoljavali u različitim formama. Oboje su na vezu gledali pre svega u smislu onoga što dobijaju ili ne, a vrlo retko (ili nikada) u smislu onoga šta daju ili ne daju. Ukoliko bi se dogodilo da voljena osoba izneveri njihova očekivanja, postajala im je antipatična, čak i mrska. Neprestano su se žalili jedno na drugo i bili spremni da izvrgnu ruglu sve ono što su smatrali greškama i nesposobnostima partnera. Nisu dozvoljavali parneru da se menja ili raste u bilo kom pogledu jer su doživljavali da ih ova promena ugrožava. Smatrali su da ljubavna veza ne zahteva nikakav trud - ako ima dovoljno onda je ima; ako je nema - treba je prekinuti.

U toku rada u Predbračnom savetovalištu, oboje su postepeno odrastali i sve češće birali da  reaguju iz zrelih, a ne nezrelih delova svojih ličnosti. Vremenom su uspeli da bolje upoznaju jedno drugo, da iskrenije i potpunijeprihvataju različitosti, da se povremeno zajedno bave omiljenim aktivnostima onog drugog, ali i da se često svako zabavlja na svoj omiljen način. Naučili su koliko je važan neprestani trud na razvoju sopstvene ličnosti, kao i ličnosti partnera, čime su svoj odnos unapredili i uzdigli do nivoa  skladne i uspešne veze.

Oboje su  uvideli da se zrele potrebe u veziispoljavaju  u vidu želje za sopstvenim rastom i razvojem sebe i voljene osobe. Zrela odrasla osoba želi priliku za razvoj novih aspekata sebe, za otkrivanje novih sposobnosti i postizanje većeg osećaja sreće u prisnoj vezi sa drugom osobom. Deo tog rasta i razvoja leži u posvećavanju pažnje voljenoj osobi i brige o noj, tako da rast i zadovoljstvo te druge osobe postaju isto toliko važni koliko i sopstveni rast i zadovoljstvo.

Zreo čovek želi da uveća svoju sposobnost istinskog upoznavanja, poštovanja i prihvatanja druge osobe onakvom kakva ona jeste, sa svim njenim vrlinama i manama. On zna da mu se nikada u potpunosti neće svideti sve osobine druge osobe, kao i da se sve sopstvene osobine neće dopasti drugoj osobi, ali veruje da dovoljna pažnja i briga pružaju dobru mogućnost održavanja odnosa. On želi i prijatelja, osobu u koju može da ima poverenja, sa kojom može da deli misli i osećanja. Potrebna mu jeosoba čiji ciljevi mogu da budu drugačiji, ali ne i suprotni njegovim, osoba na koju može da se osloni u slučaju potrebe i kojoj će on pružiti podršku kada joj bude bila potrebna.

Zrela osoba ume da kontroliše svoje potrebe za privrženošću, za pažnjom i sigurnošću kako ne bi opteretila partnerski odnos i sputala partnera u ličnom rastu i razvoju. Ona ne želi odnos koji se ne zasniva na međusobnom podsticaju najpotpunijeg razvoja oba partnera. Ona isto tako veruje, da njena samostalnost i sposobnost da ceni život neće biti uništeni ako odnos ne uspe ili se iz bilo kog razloga prekine, koliko god taj prekid bio bolan.

Оlivеra Haјrоvić, spec.med.psihologije
Prеdbračnо savеtоvalištе
Makеdоnska 4, Bеоgrad
Kоnt. tеl. 063/7382204