Još kao dete, bila sam pasionirano opčinjena grčkom mitologijom.
Odjednom, svi ti mitovi…
Hteli su me nešto u poslednje vreme... Onaj o Edipu i njegovoj mami izgleda da nije nikada ni prestajao da me proganja. Viđala bih tog parazita na momente u prolazu kada bi me nekad ignorisao a nekada usporavao pored mene svoju besnu „bebicu“ bembaru ..
Tada bi, čak i po kiši, spuštao sunčane naočare na vrh nosa, obrve podizao zamišljajući da je Al Kapone lično, glavom i bradom... dok mi se približavao šmekerski grickajući čačkalicu a slobodnom rukom skoro dodirujući asfalt...

Znao je da se devojčice pale na bed boj fazon pa se svojski trudio da ga se i sam lati... po principu – od viška glava ne boli... Pritom nije razlikovao devojčice od žena.
Možda je trebalo to da doživim kao kompliment i da trepćem kao šiparica...

- Zdravo lepa damo, da se upoznamo?

„Ćao lepi daso, je ’l si travu pas`o...“

...Ne vidiš da idemo različitim putevima...uh..

- Primetio sam vas još tamo kod Fute kad ste ulazili u auto.. Vi ste kao magnet, ceo svet je stao zbog vas... Morao sam da saznam koja je ovo kraljica, kada se svi vrte oko nje...

Bože.. Šta sada da radim sa budalom?

- Marko.. zaista nisam raspoložena.. Koji ti deo reči NE nije jasan...

- Ooooo, pa ti si opasna, stvarno, treba hrabrosti za upuštanje s pametnom ženom..

- Vidiš, ova ti jeste na mestu...

- Negoooo, konačno da i ti priznaš nešto čika Makiju... Tako je lutko, sav sam ti k’o Napoleton, u mom rečniku ne postoji NE, radim i po nekoliko stvari u isto vreme.. Volim, jedem, jeb.. o izvin’te pa vi ste dama.. Molim lepo, zna Maki za bontom ...

- Aaaaaa čika Maki, a dame ne psuju, zar ne? Ne rade ružne stvari, ha?

- Naravno da ne ! – uozbiljio se.. – to je za kurvice od sto eura..

- Aha...... A koliko bi dao za damu Markić?!

- Milionče ili dva, naravno.. Keša, ofkors.. Australijskih dolara, ništa manje od toga, jok.. Šta kažeš?!

- Nemaš ti te pare momče...

- Ja nemam ??!?!? Ja nemam..??!?!? S kim ja pričam..? Znaš li ti ko sam ja.. vidi ovo, vidi, možda ti se svidi...

Mislio sam da je to samo za poslove, al’ ću morati i za žene da naručim par..ma ja sam bre za sve vas car... Evo ti, uzmi...

Pružio mi je mali kartončić i u prvom trenutku nisam mogla da razaznam šta je, jer se sunce zaletelo u šljašteću zlatnu površinu...

- Ja sad idem a ti malo razmisli o svom ponašanju !!!

Podigla sam ruku kako bih zaklonila sunce i počela glasno da se smejem.. vizitka, zlatna, naravno...sa platinastim obrubom i natpisom:

Marko Bogatić
vlasnik

Početno slovo imena je očito sam kreirao i štampao boldirano, najvećim fontom po celoj visini..
Kakav paradoks !!!
Marko.. Muškarčina sa velikim... M !!!!
A naleteo na naivno malo žensko, sa ipak velikim M...mozgom.

Ideja koja mi se već neko vreme rađala u glavi, konačno je došla na svet.
I sazrela.

Skrenula sam u svoju ulicu razmišljajući kako parazite definitivno moraš da iskoreniš iz korena. Ovoj pantljičari, očigledno, i deset repova da odsečem, opet bi izrastao jedanaesti...

Direktan napad na glavu bio je jedini način...

- Nastaviće se -

Prethodni nastavak pogledajte ovde

Sledeći nastavak pogledajte ovde

Autor teksta: Duška Ogrizović

Napomena: Tekst je autorski i nije dozvoljeno kopiranje ili objavljivanje delova ili celog teksta.