Mantil sam skidala sa sebe polako kao fina striptizeta pred nimalo lakim izazovom. Trebalo je zavesti gospođu mamu do samog vrhunca.. ludila.. Pažljivo sam joj otkrivala crne bretele čipkastog grudnjaka koje su suptilno izvirivale iz providnog ružičastog topića. Sa mojih grudi su joj vrele poljupce slala dva para krvavo crvenih usana koja su se ljupko nazirala iza laganog tila.

- Evo, ne vidim čiviluk... Hajde, hajde, žurim da popijemo nešto...

Pružala sam joj mantil praveći se da ne primećujem iskolačene zenice koje su proučavale kratak crni šorc od sjajne kože.. Mislim da su joj se posebno dopale bele mrežaste čarape isuviše intimno slepljene za egzotično tamne noge u srebrnim cipelama sa otvorenim prstima odakle su joj se slatko smešila dva smajlija s mojih palčeva..

Stajala je nekoliko trenutaka mirna i nema s mantilom u rukama dok se skoro tresla, od straha verovatno.. Pretpostavljam da je pokušavala, instinktivno, da se uveri da ova luda ženturača u njenoj kući nije slučajno sa sobom ponela bič.. Tome sam se barem nadala. Koja se brižna majka ne bi radovala takvom paperju uz uzglavlje svog voljenog žgepčeta..?

Uputila sam se u pravcu kuhinje prateći jake mirise dinstanog luka.. Našla sam je iz prve... E, tu se uspavana ždrebica probudila i najzad pustila glas:

- A ko si ti?
- Rekla sam ti.. mama, ma daj...pa ja sam verenica tvog sina, našeg preslatkog Markića, šta ti je..? Nemoj više da se šališ, znam da ti je pričao o meni.. Izvini što nisam mogla da dođem onog vikenda kada si mi se nadala, morala sam da rešim jedan ozbiljan problem... Strašno je bilo mama, ubila bih tada za tvoj kolač..
Znaš, u poslednjem trenutku me zvala sestra, pobegla je od kuće.. Ima neku budalu od muža koji je mlati kao da je ona jadna kriva što se rodila malo čudna.. Ej, tebi mogu reći al’ ne smeš da me odaš.. znaš, ide redovno kod doktora, on pazi na nju od malih nogu i stvarno nema nikakvih problema sve dok pije lekove svaki dan na vreme... Aaa, to nam je porodična crta, svi smo strogo disciplinovani, rešila to tatina vojnička ruka.. Nikad ona, baš nikad, za ceo svoj život nije zaboravila svoju terapiju. Jaaaaako sam ponosna na nju.. I tako ti ona pobegla kod mene a taj ludak, opet drogiran, naravno, zalupao na moja vrata..
I šta sam drugo i mogla da uradim nego da uzmem tatin pištolj.. ? Mislim, nije mi baš bilo teško da dođem do njega. I ko to normalan na mom mestu ne bi uradio, je l’ da? Da, moj tajo je u Hagu, jesi li to znala? Ha.. pa ti vidi.. Uvek je bio veliki hrabri ratnik moj tatica... Jao, šta to tako moćno miriše? Baš sam nešto gladna..

E, kada sam počela da joj dižem poklopce sa šerpi i otvaram fioke, tu se već ozbiljno naljutila..

- Slušaj ti.. mala.. Ne znam šta ti znaš ali postoji nešto što se zove kultura.. Bolje bi ti bilo da sedneš tu i malo ućutiš, ne znam ni kako pričaš s tom žvakom u ustima, jadna ne bila.. I iz ovije stopa idem da zovem Marka da ga pitam gde je.. Sedi tu..
- Mama, nemoj ja sam možda samo malo uzbuđena pa pričam kao navijena... Toliko želim da ti se svidim.. vidi, donela sam ti rakiju iz dedine kolekcije, ajd’ nemoj da se ljutiš nego dođi da nas dve gucnemo po jednu !! Šta ono radite napolju, videla sam neke radnike.. Ajde, pričaj svojoj snajki...

Izgleda da je od njenog zgražavanja nad snajkom ipak bila jača pomisao na vreće cementa pred kućom.

- A dobro, šta sad? Nisi ti, siroto dete birala ko će te odgajati... Ajde dođi s teta Jagom da ti pokaže malo šta je domaćinska kuća... Odma’ da ti reknem da ništa od ovoga ne bi bilo da nije Marka, znaš? To je od ćaće nasledio... Bio je on vredan zidar, moj Milisav... Znam da Markiša ne voli da pričam sve to, al’ moj ti je čo’ek svojiem rukama našu prvu kuću sagradio.. Ajde penji se, idemo gore da vidiš kak’u sobu mora žena da drži.. nećeš to moći s tim kandžama, jok.. Ne znam kako dupe brišeš.. Jes’ da je to bila stara nabijača al’ sam je nosila ka malo vode na dlanu.. Tamo sam i Marka rodila.. E, evo nas... Vidi kamin što je sin dao da mi ugrade.. Ovo je krzno on tražio da sednemo nekad malo ispred vatre, voli on da ga mama češka po glavi.. dete je dete uvek i kad poraste, videćeš ako ga budeš imala.. da ti nešto još samo kažem, al’ nemoj da se ljutiš.. Moraš da čuvaš krsta dete Božije ako mater oćeš da budeš... je l’ ti nije ’ladno tak’oj?

- Gde hladno mama, sunce sija napolju a ovo ti je sada moderno.. Vole ti muškarci to, znaš? Nije više kao u tvoje vreme... Znaš ono kako je bilo prvo okom pa skokom.. sad ti je drugačije, prevrnuo se svet naopako, danas ti je prvo skokom pa ko prvi skoči njegovo je.. Znaš.. moraš oštro inače kevo draga celog života možeš samo da gledaš, čekaš i ne možeš baš da ne daš ako hoćeš nešto.. Vidiš mama, ja bi’ Marku da dam...

- Jao ćuti nesrećo pa tebe da rađam ponovo ne znam da l’ bi prevaspitala.. Aj’ da ti pokažem kupatilo.. Evo.. Kupio mi sinčina kadu da me masira.. rekla mu ja da ne znam da plivam a on će meni naučiću... ma, nije važno, sve mi komšinice zavide. Kad god Markić dolazi kući vuče kese iz auta a u njega stane... Bruka jedna...
Vidi, i stepenice imam da se popnem u kadu.. ’Ajd nju još nekako al’ mi ova kuća na tri sprata previše.. sad ćemo da pravimo lift, znaš? Oće Marko, evo već su stigli radnici, da pravi vidikovac i onu baštu sa staklima i ogledalima pa sve dotle da se penje lift.. Idemo nazad u kujnu, dosta ti je, ništa ti ne ide u ludu glavu..
I tako, za tu loptu što gradimo.. rekla sam mu da obavezno stavi šiljke i da napravi stepenice spolja. E na njih ću da se penjem vala pa makar jela ludi’ gljiva, da me svi vide.. I Marko kaže da je to dobro, brine dete za moje zdravlje... Moram da vežbam da mu poživim. Sin uvek treba svoju mamu, jel ti jasno to?

- Jasno k’o dan kevice i nemoj da se ljutiš, ali ja bih prvo malo da putujem i da se izludujem.. neću valjda odmah decu da rađam, mlada sam još... Ne dam ti ja ovo divno telo za neko kreštavo derište da me rasturi k’o kokicu.. ne mama, može da me rastura samo onaj koga odaberem.. Žensko si, znaš sve te fazone, ’ajde da se ne lažemo, nisi ni ti sisala veslo, ha? Nije Milisav baš besplatno dirinčio po ceo dan..
A ako bude dobar, možda, samo možda pristanem na to zlo ali pod uslovom da mi kupuje svakog dana sveže jagode pa makar bilo napolju minus dvadeset.. I pečurke, ostrige, morsku ribu.. Nisam ti ja za tu seljanu od hrane, znaš? Eeee, dobar je Markić, nudio on meni najnoviji model mercedesa ali za takvu žrtvu, draga mama, bez helikoptera neću da pričam !!! ....i to ima sve da mi potpiše, crno na belo pred advokatima...

Mislim da je ovo prevagnulo..

- Mama !!! – začulo se s vrata...
- Marko sine, hvala Bogu.. Dođi brzo pametno mamino.. Kako on zna kad će kući... Eno mi je u kujni neki stvor što misli da je žensko, kaže da je tvoja devojka !! Nemoj sine, da mi srce stane.. Dobro da si doš’o, sve čekam da joj sisa izleti a ti znaš sine da bi majku to ubilo...

- Ma, šta pričaš..? neko te zeza, znaš dobro da sam ja tebi damu obećao.. Da bude dobra i fina... Videćeš, nema veze ko je ovo, kad ti ja dovedem svoju devojku, zaljubićeš se u nju.. A tek ona u tebe, to sam odmah znao čim sam je prvi put video.. i onu kupolu što ćemo da izbijamo iz tavana, to ću da izgradim da vas dve ujutro pijete kafu i da vam svi zavide... Ne bih ja tebi mama bilo šta u kuću doveo... Ima da imaš najlepšu i najsočniju snajku u kraju a i unučiće će da ti rađa, sve akadenik do akadenika da budu... Sin će da ti pravi sve same doktore i ratnike..

- Joj, ne spominji samo ratnike mače mamino... ne mora ni Kosovka đevojka da bude, samo da bude zdrava, prava i normalna, molim te sine.. kad vidim čega sve na svetu ima, odma’ više nisam tako anbiciozna..

- Naravno mama, pa na šta ja tebi ličim... Neću da te brukam tako pametnu, da si mogla, ti bi pet fakulteta završila !!!

- Sunce moje, nisam ja tebe za ovakve budale rađala i gajila.. Pile malo mamino, hoćeš li da izbaciš ovu vešticu iz kuće,...da dušom da`nem...

- Ma da vidim ko mi to mamu zajebava....

A kad me spazio, zagrmeo je...

- Čekaj malo mama... Šta si to obukla ženo blesava?

- Nemoj tako dušo, ovo sam kupila specijalno za ovu priliku, samo za tebe i da vidi mama koliko te volim.. Zar nisi rekao da hoćeš damu? Eto vidiš, ja sam ti jedna prava, ona na kub, imam sva tri D.. Dama sam ti na ulici.. vidi pa je l’ nisam čisti seksipil, sve što je muško u okolini će da ti zavidi.. Domaćica sam u kući, evo baš sam malopre probala famozni sataraš.. Jaga i ja ga zajedno spremile za tebe..Divna ti je mama, naučila me svim tajnim začinima, baš kako voliš.. A znaš, nisam baš mogla da joj otkrijem najtajniji začin a ima veze s onim trećim d..
Znaš šta je treće, ona d.. u krevetu, znam dušo da znaš.. Droljica, drolja, droljetina dušo.. Eeee, to su ti ta tri d...Dama, domaćica, droljica..tri u jednom ...Ja!!!!

Lagano sam mu namignula ponosno pokazujući svoj zeleni kapak i kad sam bila sigurna da gospođa pomno prati svaki moj pokret, krenula sam rukom ka pantalonama.. Brzo je bila na sjajnoj kopči njegovog kaiša i već lagano krenula naniže kada me zgrabio urlajući..

- Kako te nije sramota nesrećo jedna, dabili nesrećo..!!? ?!?!?

- Nemoj tako, anđele, ljubavi moja.. Ovo je samo kućna varijanta, čekaj samo da vidiš šta nam spremam za spavaću sobu..!!!!!

- Daću ja tebi spavaću sobu kurvetino jedna.. takve kao što si ti mi plaze pred vratima svaki dan samo da ih pogledam... Šta me tako gledaš, kao da i ti ne balavis na moj auto i kuću, znam ja sve.. I ti bi svoj komad kolača, a? Zna Marko da bi svi da se ogrebu o njega!! Oooo, sreća i Bog pa si na vreme pokazala pravo lice.. Sve se pravite fine i slatke dok se ne uvalite.. znao sam ja da mamu nećeš moći da prevariš, nije se rodila ta koja nju može obrlatiti... Eeee, zar ne vidiš da ja takvih kao što si ti mogu da kupim po deset svaki dan?

- Markić dušo, pa to sam ja...

- Jesi malo sutra ludačo jedna, nemaš ti ni stida ni srama!!!
Eeee Marko, Marko, gde su tebi oči bile? Na šta ti profućka dragocene svoje pare?

- Markić, nisi mi ništa još dao.. Mislila sam da ti se još malo umilim pa da mi daš ključeve bebice, ha..?

- M’rš pička ti materina prokleta.. idi pa nađi drugu budalu da je pelješiš i olešiš !! Šta ti misliš, da bih imao ja sve ovo...ovaj kapital, ovaj raj na zemlji, da nemam mozga, a...?

- Znam ja Marko da si ti.. vlasnik, znam.. reci mi samo čega ono... vlasnik..?

- Znao sam ja da si glupa ali toliko..e to vala baš nisam.. Vlasnik svega slepice jedna.. vlasnik sopstvenih nekretnina, to i budala zna !!

- Dobro, dobro, kad je tako izvini.. Jebiga, moje je da probam, je l’ da? Ti si me provalio i nema ljutiš, okej? I učini mi nešto, dušice... Ipak sam ja arhitekta i imam oko za takve stvari.. Oduševio si me kako si moćan.. Samo to još za kraj, pusti me da kažem, nisi ti makar ko.. Znaš, nemoj da ti se omakne da ne istakneš još jednu tablu kada završiš kupolu, mora istorija znati ko je bio idejni tvorac.. I još jedna ideja, neću ti naplatiti, sramota me mog ponašanja, moram nekako da se iskupim.. Obavezno, ali obavezno da ispred kuće podigneš sebi jedan ogroman spomenik..U prirodnoj veličini.. Gledam šta si sve ovde uradio, Dizni bi se pored tebe postideo...
I mami da se zahvališ ispod na tabli od žutog kamena...Zlatna slova, obavezno...
Eto, idem sada.. Ćaos...

Izašla sam praćena besnim urlicima i sopstvenim olakšanjem... Zadovoljno sam navlačila mantil i uzvratila osmeh Štrumpfeti koja mi je vedro mahala..

„Još samo da uspem da nabodem broj i dobijem taksi.. dokopam se stana i tuša i odmah da zovem Tanju i vratim se u svoju kožu... Eeee, ne piše ni život samo romane, ovo je čista parodija na parodiju..“

- Kraj -

Prethodni nastavak pogledajte ovde

Autor teksta: Duška Ogrizović

Napomena: Tekst je autorski i nije dozvoljeno kopiranje ili objavljivanje delova ili celog teksta.